“Cave diving” tim u sastavu Matija, Sale i Zeljko su 26.12. u ranim jutarnjim časovima spakovali ronilačku opremu i uputili se prema Beljanici. Željni dobrih zarona, prva usputna tačka im je bila izvor “Belosavac” blizu Žagubice. Voda je bila hladna +9 stepeni, a ulazak uzak. Članovi tima predvođeni Matijom su u vodi otkopavali i proširivali ulaz u izvor. Neverovatan osecaj provlačenja kroz uzane potpoljene pukotine je dodatno podigao adrenalin i uzbuđenje tima. Nakon više sati teške i spore penetracije kroz škrte prolaze izvora, odlučeno je da se zaustavimo i da narednog puta uz ronilačke boce manjih dimenzija nastavimo arijadninu nit.
Ekipa je nakon toga nastavila ka “Vrelu Mlave”. Mrak je polako padao, hladnoća je bila sve veća, spoljna temperature oko +4 stepena, a temperature vode +8 stepeni. Zeleno oko vrela nam nije ulivalo poverenje, vidljivost sa površine je bila relativno slaba, a vodena struja jaka. Posle kratkog brifinga, Matija, Sale i Zeljko su zaronili na -32m, do samog ulaska u glavni kanal pecine. Posle vise bezuspešnih pokusaja da se savlada pobesnela vodena struja iz glavnog kanala, tim se polagano vratio na površinu. Ovaj zaron u utorbu zemlje ostavljamo za neko bolje vreme kada će vrelo biti mirnije kako bi ostvarili svoj cilj.
Sledećeg dana ekipa je boravila na našoj staroj lokaciji Vrelu Krupaje. Posle odmora i uživanja u ukusima vrhunske pastrmke. Ekipa pojačana sa Dekijem je ušla u lavirint Vrela Krupaje i spustila se na -60m. Zaron je bio opuštajući jer je vidljivost bila velika, ne pamtimo bolju ikada bolju. Temperatrura vode je bila +10 stepeni, što je uobičajeno za ovaj deo godine. Posle zarona, zadovoljni ostvarenim, vratili smo se u Zemun planirajući nove akcije.
